Zamislite hiljade luksuznih automobila — sveže isporučenih, sjajnih, spremnih za prodaju — kako stoje. Ne u salonima, već u lukama…
I to ne zato što ih niko ne želi, već zato što ih niko ne sme da uveze. Dobrodošli u novu epizodu globalne auto-drame: Trampove tarife 2.0. Novi talas carina koji je predsednik Donald Tramp pokrenuo u sklopu svoje politike “recipročne trgovine” izazvao je pravi haos. Iako je u međuvremenu privremeno pauzirao širu primenu tarifa za mnoge zemlje, 25% carina na uvoz automobila i delova ostaje — i to je dovoljno da automobilska industrija zakoči.
Prema izveštajima Financial Times, automobili se gomilaju na američkim pristaništima. Neke luke su već blizu kapaciteta. Brendovi kao što su Audi, Aston Martin i Jaguar Land Rover potpuno su stopirali isporuke za SAD — jer im se ne isplati da plaćaju carinu i drže automobile u salonima bez garancije prodaje.
U međuvremenu, neki proizvođači koriste "bonded warehouses" – posebne magacine u kojima se roba može držati bez plaćanja carine dok ne bude puštena u promet. Legalna rupa u sistemu? Možda. Ali kad su ulozi visoki, svaka rupa postaje zlatna.
Ali nije problem samo sa autima...
Naredna faza drame je zakazana za 3. maj, kada stupa na snagu carina i na delove. I tu nastaje pravi haos. Jer niko još ne zna — šta je tačno “deo”? Da li je to ceo motor, ili svaki šraf u njemu?
Jedan nemački auto-direktor je izjavio: “Ako je svaki šraf deo, onda ni servis više ne možemo da radimo normalno.”
I tako dolazimo do sledeće posledice: servisi će ostati bez rezervnih delova, a vozači bez opcija. Nije samo pitanje novih automobila — već i toga kako ćemo popravljati stare.
Ono što najviše brine industriju nije samo visina tarifa, već nepredvidivost. Proizvođači su oprezni jer znaju da se predsednička odluka može promeniti preko noći. Danas važi jedno, sutra drugo. Zvuči poznato?
Zato mnogi biraju taktiku “čekamo i gledamo”. Pauziraju isporuke, preračunavaju zalihe, pokušavaju da održe američko tržište bez stvarnih isporuka — jer niko ne želi da plati 25% više za vozilo koje je već dovoljno skupo.
Kome se ovo najviše obija o glavu? Ironično, možda baš američkim proizvođačima. Jer čak i njihovi modeli često koriste komponente iz Evrope, Meksika ili Azije. Ako deo iz Japana postane skup luksuz zbog carina, ceo model poskupljuje — ili postaje neisplativ.
A potrošači? Oni su ti koji će osetiti prve posledice. Manji izbor, duža čekanja, skuplje popravke... a sve zbog automobila koji su možda već tu — ali ne mogu da stignu tamo gde treba.
Uvoz automobila nije samo logistika. To je politika, strategija, i često – igranje žmurke s ekonomijom. Ako se ništa ne promeni, situacija u američkim lukama može postati novi simbol globalnog trgovinskog nereda.
A dok političari odlučuju ko će platiti cenu tarifa, automobili ostaju parkirani na pogrešnom mestu – a vozači širom sveta pitaju se: Koliko daleko zapravo ide ovaj “rat cena”?
