Električni automobili su danas ono što su pre dvadesetak godina bili prvi iPhone modeli – svi su čuli za njih, neki ih imaju, mnogi ih žele, a većina se pita: "Pa dobro, a šta ja da radim s tim?"
U 2025. godini, svet ide punom brzinom ka elektrifikaciji voznog parka. Norveška zatvara slavinu za dizel, Nemačka najavljuje zabranu SUS motora u doglednoj budućnosti, a proizvođači kao što su Mercedes, BMW i Hyundai pumpaju milijarde u razvoj baterija, softvera i "EV-friendly" modela.
Ali onda pogledaš kroz prozor zgrade u bilo kom balkanskom gradu i vidiš: čovek sa Golfom 4 vuče kabl kroz prozor da napuni akumulator jer mu je zima pojela struju. Pa se pitaš: Da li je naš region zaista spreman za električna vozila – ili još vozimo po uputstvima iz ’97?
Infrastruktura: Teorija jedno, realnost drugo
Papir sve trpi – pa tako i mape koje prikazuju mrežu punjača po Srbiji, Hrvatskoj, BiH i regionu izgledaju vrlo impresivno. Problem nastaje kad iz digitalnog sveta pređeš u fizički: punjač koji ne radi, aplikacija koja neće da se učita, ili još češće – punjač koji je "zauzet" jer je neko otišao da obavi kompletan šoping u tržnom centru.
U urbanim sredinama, ponuda se popravlja – Beograd, Novi Sad, Zagreb imaju sve više punionica, a i sve više tržnih centara i hotela nudi ovu opciju. Ali ako živiš u manjem mestu ili planiraš vikend izlet van autoputa – ponesi kabl, termos i dobru muziku – čekaćeš.
Cena i modeli: Bogata ponuda, tanji novčanici
Tržište električnih vozila danas nudi sve: od gradskih mališana do SUV s pet zvučnika u braniku. Problem je što su svi ovi auti, u proseku, 20-30% skuplji od svojih benzinskih pandana. Pa čak i kad na papiru štediš na gorivu, realno – treba prvo da ih kupiš.
Pojavljuju se novi modeli gotovo svakog meseca:
- Renault Scenic E-Tech – lepo dizajniran, prostran, ali sa cenom od oko 40.000 €
- Tesla Model 3 Highland – osvežen dizajn, 42.000 € (bez carina, uz dobru volju)
- Volkswagen ID.4, Peugeot e-3008, Hyundai Ioniq 6 – sve je tu
- A onda pogledaš Daciu Spring – najjeftiniji EV na tržištu, i shvatiš da i dalje imaš auto koji juri 0–100 kao stari bicikl nizbrdo. I sve to za 18.000+ €.
Subvencije – stvar sreće i brzih prstiju
Subvencije postoje. Na papiru. Ministarstva sa vremena na vreme otvore konkurs, ali cela priča podseća na akciju sniženja u IT prodavnicama – ko klikne prvi, vozio je. Ostatak naroda ostaje s formularima, printanim potvrdama i neostvarenim snovima.
I da – subvencija ti možda "skine" 5.000 €, ali ako je osnovna cena 40.000 €, to je kao da ti neko da čašu vode u pustinji, ali ti pre toga uzme ranac s kantinom.
Servisi, kvarovi i stvarna upotreba
Električni automobili zahtevaju manje održavanja – u teoriji. Nema ulja, nema kaiševa, manje mehanike. Ali u praksi – ako ti crkne baterija ili inverter, nećeš otići kod lokalnog majstora koji ti je krpio auspuh s vezicama. Ići ćeš u ovlašćeni servis, platićeš i diagnostiku, i vreme, i nerviranje.
Za mnoge vozače, to je nepoznat svet. U međuvremenu, komšija s Golfom 4 otvara haubu, pritisne nešto šrafcigerom i auto upali. On zna s čime ima posla. A ti?
Mentalna spremnost: Balkanski narod još voli miris dizela
Ne zaboravimo i emocionalni aspekt: Mi volimo da čujemo auto. Da osetimo kako motor zagrmi kad daš gas. Kod EV – tišina. Auto pišti kad vozi unazad, ali zato zvuči kao frižider kad ga uključiš.
Još uvek nismo društvo koje se lako odriče toga. Mi smo generacija koja pamti kako se ložila “pegla” i kako se ujutru palila “na čok”. Zato se mnogi osećaju kao da voze laptop, a ne auto.
Zaključak: Jesmo li spremni? Nismo. Ali polako postajemo. Infrastruktura se širi, svest se menja, zakoni se polako prilagođavaju.
Ali dok se stanari zgrada ne dogovore oko jedne utičnice, dok ti aplikacija za punjač ne traži da potpišeš predugovor s đavolom, i dok subvencije ne budu dostupne i onima koji nemaju advokata pri ruci – Golf 4 još nije za penziju.
