Kada ste poslednji put zaista uživali u vožnji?
Znate ono – prav put, motor koji peva svoju himnu, vi i volan, bez stresa, bez asistencija koje vas drže kao dete za ruku. Ako ne možete da se setite, verovatno ste već žrtva novog doba – sveta u kojem će, vrlo uskoro, uživanje u vožnji biti isto što i uživanje u ručnoj proizvodnji poštanskih golubova. Lepo za gledanje na dokumentarcu – potpuno beskorisno za svakodnevni život.
Tehnološke mesije, od Elona Maska do bezimenih vizionara iz Silicijumske doline, obećavaju nam budućnost u kojoj će automobili sami donositi odluke. Nema više potrebe za vozačkom dozvolom, nema više pogrešnog skretanja, nema više života.
Zapravo, ono što nam nude jeste sterilna budućnost bez znoja na dlanovima kada ulazite u krivinu, bez trenutka pobede kada savladate izazovan put, bez onog iskonskog osećaja kontrole nad 400 konjskih snaga pod haubom.
Porsche se, za sada, opire ovom čudnom novom svetu. Još uvek nude manuelne menjače na modelima poput 911 GT3, za one retke jedinke koje nisu spremne da predaju svoj vozački identitet aplikaciji sa četiri ikone i "update-om" svake druge srede.
Ferrari? Njihovi inženjeri i dalje razvijaju motore koji grme kao oluja iz antičkog mita, dok u Maranelu šapatom govore da će prava vozačka emocija pre umreti sa poslednjim V12 motorom, nego sa izmenom EU regulative.
Ipak, ne zavaravajmo se – velika većina proizvođača već sedi na dve stolice. BMW? Razvijaju vozila koja vas mogu voziti sama, dok vam u isto vreme nude "M" pakete da se osetite kao trkač... sve dok ne pustite volan i pustite algoritam da "provede" krivine umesto vas.
Svet budućnosti će izgledati otprilike ovako: Kupite superautomobil od 500.000 evra. Nikada ne dodirnete gas ni kočnicu. Dovedete ga do parkinga u šoping centru. Uključite autonomni mod. Idete kući vozilom koje se vozi samo. Na društvenim mrežama objavite: #CarGoals.
Divno, zar ne?
Jedini spas za vozačke hedoniste jeste rezervat – onaj mali, ekskluzivni deo sveta gde će vožnja ostati umetnost. Možda ćemo svi jednog dana kupovati manuelne automobile kao što danas kupujemo vinile: sa setom, sa strašću i svesni da živimo relikviju nekadašnjeg sveta.
Jer prava vožnja nikada nije bila samo prevoz.
To je bila borba protiv gravitacije, protiv vremena, protiv samog sebe. I to nije nešto što možeš isprogramirati u liniji koda, niti nadograditi sa novim softverom.
Ako prepustimo volan veštačkoj inteligenciji, ne gubimo samo gas i kočnicu. Gubimo srce automobilske kulture.
I na kraju, mali savet za sve buduće generacije koje će vožnju upoznati preko YouTube tutorijala:
Ne brinite, možda vam AI jednog dana objasni i kakav je osećaj imati dušu.
Možda... ali verovatno neće.
