Veliki vozači Formule 1-Niki Lauda

“Da bi stigao prvi, moraš prvi da završiš", govorio je Niki Lauda jedan od legendarnih vozača Formule 1. Pragmatičan, skroman, pošten dicsiplinovan i uporan, čovek sa nekoliko života, nepopravljivi borac nesalomivog duha.

Niki Lauda je rođen je 1949. godine u Beču, u imućnoj porodici. Njegov deda i otac bili su uspešni bečki biznismeni. Lauda je postao vozač, iako porodica nije odobravala taj njegov čin. Nikada mu novčano nisu pomogli, kako bi to mnogi očekivali.

Nakon što je prošao periode vožnje u kategorijama Mini i Formuli Vee, Lauda je vrlo brzo počeo da vozi privatnim Porsche i Chevron sportskim automobilima. U periodu zastoja u karijeri, podigao je kredit u banci, uplatio polisu životnog osiguranja, pa je počeo voziti za tim March 1971. godine koji se u to doba takmičio u Formuli 2. Ubrzo je promovisan u F1 tim, pa 1972. godine vozio za March i u Formuli 1 i Formuli 2. Iako su F2 bolidi bili dobri, March-ova sezona 1972. u Formuli 1 je bila poražavajuća. Lauda, u očaju i zbog velikog duga, razmišljao je i o najgorem, ali je na kraju uzeo još jedan kredit od banke i pristupio BRM-u 1973. godine. Međutim, tim kojem se Lauda pridružio bio je u padu pa se na predlog svog kolege iz tima, Kleja Regazonija pridružio ekipi Ferrari za takmičarsku sezonu 1974. Vlasnik Enzo Ferari je pitao Regazonija o Laudi i nakon što je dobio samo izvrsne pohvale na račun Laude, ugovor je potpisan a Niki Lauda je dobio dovoljan iznos za ugovor da reši svoje novčane probleme.

Niki Lauda je praktično imao dve karijere u Formuli 1.

Prva je bila u preiodu od 1971. do 1979. godine kada je osvojio dva šampionata za Ferrari i taj period je obeležila katastrofalna nesreća koju je doživeo 1976. godine u Nirburgringu u Nemačkoj kada je zamalo izgubio život. Laudin bolid, Ferari 312B2, sleteo je sa staze u drugom krugu tokom Gran Prija, odbio se od žbunja i okretao se nekoliko puta oko svoje ose. Nakon toga, vozač Bret Lunger zakucao se u Laudin Ferari nakon čega se bolid zapalio.

Šampion Formule 1 bio je zarobljen u zapaljenom bolidu neko vreme, dok ostali vozači nisu uspeli da ga izvuku iz plamena.

U bolnicu je stigao sa opekotinama lica i zglobova, sa više polomljenih kostiju i oštećenim plućima od udisanja toksičnih gasova iz automobila. Iako su mnogi mislili da neće preživeti, samo šest nedelja kasnije, sa šavovima na glavi, Niki Lauda vratio se "u igru", stigavši četvrti na cilj u Velikoj nagradi Italije. Jedinstvena snaga volje vratila je Nikija u život i u Formulu 1. Na licu i telu ostali su mu trajni ožiljci od nesreće.

1976. godine Džek Hojer, praunuk osinivača brenda TAG Heuer dizajanirao je hronograf u čast prvog Laudinog osvajanja šampionata u Ferrari timu. Lauda je i dan danas oličenje njihovog slogana #DontCrackUnderPressure.

1977. osvoji po drugi i poslednji put svetski šampionat u dresu italijanskog tima. Potom je obavestio je Enca da napušta Ferrari. Van sebe od besa, vlasnik je nazvao Laudu izdajicom jer je prešao u Braham, tim Bernija Eklestona. Samo dve godine kasnije Lauda napušta Formulu 1 jer mu je, kako je tada izjavio, "dojadilo da se stalno vozi u krug".

Druga Laudina karijera u Formuli 1, trajala je od 1981. do 1985 godine kada su upisao kao veliki majstor Formule 1 osvojivši Svetski šampionat za McLaren i postao mentor tada mladom Alan Prostu.

U obe svoje karijere Lauda je kombinovao čistu brzinu i ogromnu odlučnost sa proračunatim pristupom. Lauda je uvek bio brz, ali umeo je da ublaži sirovu brzinu sa jedinstvenim poznavanjem F1 inženjerstva i nepristrasnom pristupu vožnji - vozio je samo onoliko brzo koliko je bilo potrebno za pobedu. On je bio oličenje trkačke izreke “da bi stigao prvi, moraš prvi da završiš."

Bio je blagosloven pažljivim i konzistentnim načinom vožnje, tako da je bio poznat po vožnji koja je dovoljna da obezbedi rezultat koji mu je bio potreban i retko se podvrgavao rizicima koje je smatrao nerealnim. Dodajte tome činjenicu da je on bio jedan od prvih vozača koji je u 1974.postao pravi prototip modernog vozača F1.

70-ih godina, koje se još nazivaju i “Zlatnim dobom Formule 1”, stazama su harala i dominirala dva vozača: britanski playboy Džejms Hant i pragmatični austrijanac Niki Lauda. Lauda je bio povučen i zatvoren i ništa ga drugo osim vožnje nije zanimalo. Bili su veliki rivali na stazi. Tačnije, njihovo rivalstvo je bilo u pravom sportskom duhu, samo na stazi, izvan nje su bili prijatelji i Hant je jedan od onih koji je priskočio kada mu se desila nesreća u Nirburgringu.

Njihovo rivalstvo je ovekovečano na filmskom platnu, oskarom nagrađivan reditelj Ron Haurd je 2013. godine režirao igrani film “Rush” koji prati rivalstvo ove dvojice legendarnih vozača.

Laudin život je neverovatna priča prepuna nesreća iz kojih je izlazio kao pobednik- nakon što je izgoreo dva puta su mu presađivani bubrezi. Prvi bubreg donirao mu je rođeni brat, a pošto mu je organizam odbacio taj bubreg, drugi mu je donirala 30 godina mlađa supruga, stjuardesa Birgit Vecinger koja mu je rodila blizance Maksa i Miju.

Ove godine Heuer model Monza sat koji je posvećen Nikiju Laudi, doživeo je reizdanje jer dobri satovi nikada ne izlaze iz mode baš kao i legenda Formula 1, a osvojio je Revival Watch Prize prestižan ženevski Grand Prix, za najbolje reizdanje.