Šta radite kada imate veliku količinu talenta za auto-trke, dovoljno strasti za automobile i entuzijazam? Ako se sve to pretvori u električnu energiju, da li bi moglo napajati mali grad? Vi naravno treba da započnete sopstvenu proizvodnju automobila. To je tačno način na koji je Aston Martin brend nastao, rođen u garaži, slično grunge muzici. Lionel Matin i Robert Bamford pobrali su uspeh sličan grupi Nirvana Kurt Cobain-a. Međutim, Martin i Bamford verzija Nirvana-e će na kraju oduvati konkurenciju na luksuznom auto-tržištu.
Aston Martin je osnovan 1913. godine, ubrzo nakon što je Martin izašao kao pobednik iz čuvene Aston Hil trke. Kompanija je proizvela svoj prvi automobil 2 godine kasnije postavljanjem četvorocilindričnog Coventry-Simplex motora. No međutim, plan o većoj proizvodnji je naglo prekinut usled Prvog svetskog rata, kada su oba osnivača pristupila armiji. Kompanija je nastavila sa radom nakon završetka rata, dobijajući nova sredstva za dalji rad. Nije prošlo puno vremena i jedan od osnivača kompanije, Robert Bamford napustio je kompaniju Aston Martin 1920. godine. Srećom bogati investitor prepoznao je vrednost brenda i uložio je značajna sredstva u podmlađivanje kompanije. Investicije Grofa Louisa Zborowski-og pretvorile su se preko noći u unapređene tehnološko inovacije.
Da bi se takmičio u francuskom Grand Prix-u, 1922. godine Aston Martin je proizveo automobil specijalno za tu svrhu. Osim zapaženog nastupa na najpopularnijoj trci tog vremena, automobil je pobrao pohvale postavivši novi rekord u brzini i izdržljivosti. Tri modela koja su se takmičila u tom periodu, postala su vremenom poznata kao pobednički trio. Međutim slava nije trajala dugo, jer se 1924. godine kompanija borila da izbegne bankrot. Kompanija je ipak preživela, i nedugo zatim je kupljena od strane Lady Charnwood koja je poverila svome sinu John Benson-u jednu od važnijih uloga u preduzeću. Pokazalo se da on nije dorastao ulozi, i kompanija je opet zapala u probleme godinu dana kasnije. Lionel Martin napustio je svoju poziciju, poput svog bivšeg poslovnog partnera Roberta Bamfroda 1926. godine.
Ubrzo nakon njegovog odlaska, kompanija je po drugi put oživela zahvaljujući pre svega bogatim investitorima Billu Renwick-u i Augustusu Bertelli-u. Oni su bili zaslužni za dizajn i performanse koje će se kasnije primeniti u proizvodnji novih modela. Do 1937. godine, Bertelli je rezvio brojne modele, neki od najpoznatijih bili su Le Mans, Mk II i Ulster. Iako je kompanija poslovala dobro, ubrzo ju je zahvatio i treći talas finansijskih problema, koji su rešeni uz pomoć L. Prideaux Brune-a koji je finansijski pomagao kompaniju tokom kraćeg vremenskog perioda. U godinama nakon Drugog svetskog rata, kompanija je ušla u novu fazu proizvodnje. Prvi model DB serije pojavio se 1950. godine i ostvario je zapažen rezultat. Poučena njegovim uspehom, kompanija je sedam godina kasnije izbacila model DB3 i tako sve do ranih 70-tih, kada je izašao model DBS V8. Kompanija je u narednih 20 godina još dvaput menjala vlasnike, usled finansijskih problema, dok je Ford nije preuzeo u ranim 90-tim. Tokom tog perioda kompanija je značajno porasla, nudeći znatno širi spektar model počev od Volant-a, Vantage-a, pa sve do DB7. Kompaniju je 2007. godine kupio David Richards za sumu od 849 miliona američkih dolara. Od tada kompanija beleži konstantan rast prodaje, otvorila je predstavništva širom Evrope, čak i prebacila postrojenja za proizvodnju u Kinu.